20 Jan

Bili smo na otvaranju ponuda

  • 20. Jan 2019
  • Javne nabavke
  • TenderiLIVE

Zakonodavac se, kada su javne nabavke u pitanju, ograničio od primene u pogledu nekih slučajeva. Razlozi za to su ekonomske prirode, kada se radi o nabavkama neznatnih vrednosti, ili proizilaze iz samog karaktera odnosnog dobra, robe, ili usluge. Oni se, kao takvi sprovode u drugačijim postupcima, bržim, manje transparentnim, javnosti nedostupnim.

Nije reč o težnji zakonodavca da isključi demokratske principe u primeni, ili favorizuje određene delatnosti, već se radi o tendenciji smanjenja nepotrebnih troškova, uštedi vremena i povećanju produktivnosti.

Međutim, prva asocijacija ponuđača, na nabavke izuzete od zakona, nije neopravdani anksiozni strah od izigranosti, ili jednostvano sumnjičavost. Nažalost, ona u praksi nailazi na svoju potvrdu.

Mnogi naručioci vide prirodu svojih delatnosti kao način za izbegavanje primene ZJN i u onim situacijama koje sam Zakon nije isključio.

Tako se, na primer, protivno zakonu, nabavka sredstava za održavanje higijene prostorija svrstava u informacije od javnog značaja, a grubi građevinski radovi, sanacije zgrada u poslove bezbednosti i odbrane. I ne radi se samo o podvođenju određenih radova, usluga i predmeta pod pogrešne kategorije, već o vešto upakovanom izvoru zloupotreba i malverzacija.

Zakon o javnim nabavkama, u svojim poslednjim poglavljima, precizirao oblasti u kojima se isključuje primena odredbi Zakona o javnim nabavkama, u potpunosti, ili u pojedinim delovima. U pitanju su specifične delatnosti koje zahtevaju takav tretman zbog samog njihovog karaktera i izuzeće je sasvim opravdano. Ne možemo zakonodavcu pripisati bilo kakvu nelogičnost, ili nedorečenost u definisanju ovih oblasti i situacija, jer je, zapravo, na vrlo precizan i taksativan način definisano izuzeće zakona za svaku situaciju posebno.

Kako ovakve stvari, pored toga što stvaraju lošu sliku o samom naručiocu i izigravaju ponuđače, utiču i na sam postupak javnih nabavki, za Vas smo obradili u okviru ovog teksta primere iz prakse koji su jasan pokazatelj zloupotreba zakona i pogrešnog tumačenja.

Cilj teksta je da se ponuđačima skrene pažnja na moguće situacije, da se utiče na njih da ne ustuknu pred istim i zaštite se odštete koja im tako može biti naneta, jer cilj i naručioca i ponuđača treba da bude zakonit i transparentan tender.

Naručilac se bavi proizvodnjom oružja, municije i naoružanja civilne i vojne prirode i kao takva, delatnost se, prema članu 127. ZJN svrstava u oblast odbrane i bezbednosti, gde naručioci imaju posebna ovlašćenja pri sprovođenju nabavki, koja su precizno definisana u pogledu obima i uslova korišćenja.

Tako član 128. ZJN definiše situacije u kojima se za nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama:

1) Nabavke iz člana 127. Ovog zakona, ako su ugovori dodeljeni u skladu sa međunarodnim sporazumima Republike Srbije zaključenim sa drugom državom ili međunarodnom organizacijom;

2) neophodne i isključivo usmerene za potrebe obaveštajnih aktivnosti;

3) koje se sprovode u inostranstvu, kada su vojne ili policijske snage razmeštene izvan teritorije Republike Srbije, ako operativne potrebe zahtevaju da ugovori budu sklopljeni sa pravnim licima ili državnim subjektima na području operacija;

4) u okviru programa saradnje koji se zasnivaju na istraživanju i razvoju novog proizvoda, koje zajedno realizuje Republika Srbija i jedna ili više država ili međunarodnih organizacija, ako je primenjivo na naredne faze celog i dela životnog veka tog proizvoda;

5) gde bi primena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja informacija koje se smatraju ključnim za bezbednost, a na osnovu odluke Vlade.

U slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana nadležno ministarstvo, odnosno nadležni državni organ će podneti izveštaj Vladi o realizaciji programa saradnje.

Naručilac sprovodi postupak nabavke radova sanacija krovnih pokrivača pozivajući se na Odluku generalnog direktora tog preduzeća, objavljujući poziv za podnošenje ponuda na svom sajtu i pozivajući ponuđače da konkursnu dokumentaciju pribave bilo putem sajta, ili na mail adresu naručioca, direktno, uz naglašavanje, u pozivu za podnošenje ponuda, uslove za učestvovanje predstavnika ponuđača na otvaranju ponuda, bez preciziranja samog karaktera otvaranja.

Otvaranje ponuda su sproveli isključeno od javnosti, odbijajući prisustvo drugih lica, izuzev ponuđača, pozivajući se na to da se radi o tenderu koji se sprovodi po njihovom „internom aktu“ i da kao takav ne predstavlja nabavku koja se sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama, te da je isključenje javnosti sasvim opravdano, kao i neprimena zakona.

Da se podsetimo, Zakon o javnim nabavkama su obavezni da primenjuju korisnici budžetskih sredstava, kada se radi o korišćenju sredstava dobijenih iz budžeta za nabavke predviđene godišnjim planom nabavki, ukoliko vrednost nabavke prevazilazi 500.000,00 dinara.

Član 128. ZJN, gore naveden, ukazuje u kojim situacijama i naručioci koji obavljaju delatnost u oblasti odbrane i bezbednosti mogu isključiti primenu ZJN, ne navodeći pritom nigde građevinske radove na tim objektima naručioca.

Ukoliko je naručilac smatrao da se konkretna sanacija krovnih pokrivača može podvesti podstav 5, člana 128. ZJN, „gde bi primena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja informacija koje se smatraju ključnim za bezbednost“, čini se da su prevideli poslednji deo tog stava koji ukazuje da je u toj situaciji naručiocu potrebna odluka Vlade, na koju se, opet, moraju pozvati u samom pozivu za podnošenje ponuda, što oni nisu učinili.

Ponuđač koji se saglasio sa takvim načinom sprovođenja postupka otvaranja, bez obzira na ishod tendera, dao je svoj doprinos kršenju zakonskih odredbi i mada ne podleže krivičnoj ni materijalnoj sankciji zbog toga, podleže moralnoj, jer ima obavezu i prema sebi i prema budućim tenderima, ali i ponuđačima, da reaguje na očigledne neregularnosti.

Konkretna nabavka ima krucijalne nedostatke jer je povredila načelo transparentnosti samog postupka ograničavanjem javnosti, ali dalekosežnije posledice ima pre svega neprimenjivanje Zakona o javnim nabavkama onda kada to nije predviđeno istim. Samim tim, dostupnost tendera javnosti je znatno ograničena kako u pogledu pribavljanja konkursne dokumentacije, tako i u pogledu informisanja o nabavci.

Ono na šta tekst želi da ukaže jeste buđenje svesti ponuđača da pre pribegavanju pomoći drugih, trebaju sami zaštiti svoje stavove, jer čak i ono što nam je danas pomoglo i sa čim smo se saglasili, sutra nam može odmoći, ukoliko je nepravilno, stoga je reakcija preko potrebna.

Ukažite naručiocu na nepravilnost, možda je ona nehatna i posledica, ne zle namere, nego nedovoljne stručnosti, pokažite da ste ozbiljni u svom poslu, da niste početnici, stanite na put manipulisanju zakonom koji je dovoljno precizan i tako pružite priliku naručiocima koji možda nisu znali, da od vas nauče i neki naredni put idite rasterećeni sa punim poverenjem u primenu zakona.