Srbija ∇
Evropska unija želi reciprocitet u javnim nabavkama prema stranim ponuđačima
- 19. Apr 2019
- Javne nabavke
- Institut za javne nabavke
Lideri Evropske unije sastali su se na samitu prošlog meseca kako bi razmotrili zakon kojim će se ograničiti pristup kineskih kompanija javnim nabavkama u EU, vrednim 2,4 biliona evra godišnje.
To bi u praksi značilo dramatično ograničavanje učešća kineskih kompanija u velikim javnim projektima, poput izgradnje železničke, telekomunikacione i druge infrastrukture.
EU je Kinu okarakterisala "sistemskim suparnikom", budući da su aktivnosti kineskih kompanija u javnim nabavkama EU daleko uspešnije od znatno ograničenog pristupa kineskom.
Kako piše portal Politico, mnoge članice Evropske unije, pre svega Nemačka i Francuska, sve su više frustrirane što su njihove vodeće kompanije isključene iz kineskih projekata, kao što je brza železnička mreža duga sto hiljada kilometara ili olimpijski objekti na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, dok EU otvara svoje domaće tržište kineskim ponuđačima u tenderima.
"Moramo osigurati da nemamo unilateralni protekcionizam, ali i reagovati na recipročan nacin na razvoj situacije u svetskoj trgovini. Nemačka je zemlja koja se zalaže za slobodnu trgovinu, ali isto tako moramo štititi svoje interese. Zato ćemo, zajedno sa Francuskom, izneti predlog u tom smislu", rekla je nemacka kancelarka Angela Merkel.
Francuski predsednik Emanuel Makron na neki način predvodi ovu inicijativu za reciprocitetom u javnim nabavkama, ali strategija dosad nije imala previše uspeha. Francuska već dugo tvrdi da Evropa treba blokirati učešce kompanija iz zemalja koje ne dopuštaju EU kompanijama učešce na svojim javnim tenderima.
Kina je tu primarna meta, ali ova strategija reciprociteta vredela bi i za druge zemlje koje zatvaraju vlastita tržišta od strane konkurencije: Rusiju, Tursku, Indiju, Indoneziju, Japan i Južnu Koreju, među ostalima.
Ključ problema je u tome što Kinezi imaju otvoreni pristup evropskom tržištu, dok Evropljani u Kini nemaju, pošto Kina daje prednost sopstvenim firmama u javnim nabavkama, a u oblasti medija i tehnologije je isto stanje.