Srbija ∇
Nabavke softvera u Srbiji: Uspešne firme povezane sa predstavnicima vlasti
- 16. Jun 2022
- Javne nabavke
- 021.rs
Upis u vrtić, produženje registracije vozila, prijava boravišta ili detetovog rođenja – ovo je samo deo usluga koje građani umesto na šalteru sada obavljaju onlajn.
To se obavlja uz nekoliko klikova, jer je država odlučila da se digitalizuje. I to je dobro, ali nije dobro što za svaku od ovih usluga neophodni softveri koje država umesto da kupi, u najvećoj meri praktično iznajmljuje i na taj način pojedinim firmama obezbeđuje dugogodišnju sigurnu zaradu, a građanima opasnost da će iz budžeta platiti i više nego što bi trebalo, piše Insajder.
Istraživanje Insajdera objavljeno u serijalu "Politika kao biznis, država kao partijski plen 2020." pokazalo je da su brojne zloupotrebe, kada je nabavka softvera u pitanju, moguće jer ne postoji ni konkurencija, ni kontrola. Jako malu konkurenciju na ovakvim tenderima, potvrdilo je i nedavno istraživanje Naleda, a kao jedan od razloga za to utvrđeno je da je korišćena pogrešna šifra što je dovelo do toga da firme, uglavnom strane, nisu ni mogle da znaju da mogu da se prijave.
"Utvrđeno je da su naručioci pre svega koristili pogrešnu šifru iz opšteg rečnika nabavke što otežava samim ponuđačima da učestvuju u tom konkretnom postupku nabavke, da su kriterijumi i uslovi za učešće ustvari bili nekonzistentni jer su ograničavali konkurenciju kao i da nisu bili u logičkoj vezi sa predmetom nabavke. Takođe, nažalost broj ponuda je bio ispod proseka 1,12", rekao je za Insajder Nikola Komšić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled).
Paradoks je da se u trenutku sveopšte digitalizacije države i uspona IT firmi ne povećava nego smanjuje konkurencija, odnosno broj firmi koje se prijavljuju na tender. Istovremeno, ključna zarada ostvaruje se kroz nadograđivanje i održavanje softvera, koji se posmatra kao intelektualno dobro što znači da kada jedna firma izradi određeni softver nadležnoj instituciji, samo ta firma kasnije na njemu može da radi.
U sve bržoj digitalizaciji države poslednjih godina primetan je nagli rast pojedinih firmi koje uspeh duguju značajnim poslovima za državu, a povezuju se sa predstavnicima vlasti. O dve firme u javnosti se najviše govorilo - firma Asseco, poljska kompanija u kojoj je jedan od direktora predstavništva bio brat premijerke Ane Brnabić, Igor Brnabić i firma Nites gde je jedan od direktora Bojan Kisić, muž bivše ministarke pravde Nele Kuburović i brat sadašnje ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević.
Opširnije na sajtu Insajdera.
To se obavlja uz nekoliko klikova, jer je država odlučila da se digitalizuje. I to je dobro, ali nije dobro što za svaku od ovih usluga neophodni softveri koje država umesto da kupi, u najvećoj meri praktično iznajmljuje i na taj način pojedinim firmama obezbeđuje dugogodišnju sigurnu zaradu, a građanima opasnost da će iz budžeta platiti i više nego što bi trebalo, piše Insajder.
Istraživanje Insajdera objavljeno u serijalu "Politika kao biznis, država kao partijski plen 2020." pokazalo je da su brojne zloupotrebe, kada je nabavka softvera u pitanju, moguće jer ne postoji ni konkurencija, ni kontrola. Jako malu konkurenciju na ovakvim tenderima, potvrdilo je i nedavno istraživanje Naleda, a kao jedan od razloga za to utvrđeno je da je korišćena pogrešna šifra što je dovelo do toga da firme, uglavnom strane, nisu ni mogle da znaju da mogu da se prijave.
"Utvrđeno je da su naručioci pre svega koristili pogrešnu šifru iz opšteg rečnika nabavke što otežava samim ponuđačima da učestvuju u tom konkretnom postupku nabavke, da su kriterijumi i uslovi za učešće ustvari bili nekonzistentni jer su ograničavali konkurenciju kao i da nisu bili u logičkoj vezi sa predmetom nabavke. Takođe, nažalost broj ponuda je bio ispod proseka 1,12", rekao je za Insajder Nikola Komšić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled).
Paradoks je da se u trenutku sveopšte digitalizacije države i uspona IT firmi ne povećava nego smanjuje konkurencija, odnosno broj firmi koje se prijavljuju na tender. Istovremeno, ključna zarada ostvaruje se kroz nadograđivanje i održavanje softvera, koji se posmatra kao intelektualno dobro što znači da kada jedna firma izradi određeni softver nadležnoj instituciji, samo ta firma kasnije na njemu može da radi.
U sve bržoj digitalizaciji države poslednjih godina primetan je nagli rast pojedinih firmi koje uspeh duguju značajnim poslovima za državu, a povezuju se sa predstavnicima vlasti. O dve firme u javnosti se najviše govorilo - firma Asseco, poljska kompanija u kojoj je jedan od direktora predstavništva bio brat premijerke Ane Brnabić, Igor Brnabić i firma Nites gde je jedan od direktora Bojan Kisić, muž bivše ministarke pravde Nele Kuburović i brat sadašnje ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević.
Opširnije na sajtu Insajdera.