06 Nov

Nepravilnosti u nabavkama „teške“ milijardu evra, struka – moglo je da se spreči

  • 06. Nov 2021
  • Javne nabavke
  • N1
Samo tokom 2020. godine utvrđene su nepravilnosti u javnim nabavkama u iznosu od 129 milijardi dinara, stoji u izveštaju Državne revizorske institucije, koji je predstavljen Narodnoj skupštini sredinom prošlog meseca.

Od toga više od 125 milijardi dinara u tri državna preduzeća. Sagovornici N1 kažu - to je moglo da se spreči, a sad kada su otkrivene, pitanje je da li će neko da snosi odgovornost.

Ne milion, ne sto miliona – čak milijardu evra vrede nepravilnosti koje su prošle godine napravljene u javnim nabavkama.

Da stvar bude još „zanimljivija“, za 97 odsto njih odgovorna su samo tri državna preduzeća.

„Najveće nepravilnosti utvrđene su kod Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i akcionarskog društva „Infrastruktura železnice Srbije“. Kod ova tri preduzeća utvrđene su nepravilnosti u iznosu od 125,61 milijardu dinara“, stoji u izveštaju DRI.

Kako se navodi u izveštaju DRI, „Putevi“ u pojedinim slučajevima nisu sprovodili postupke javnih nabavki, bez zakonskog osnova.

„Elektroprivreda“ je zaključivala ugovore sa ponuđačima čije ponude su sadržale bitan nedostatak, umesto da ih odbije, dok „Infrastruktura“ nije dokumentovala da su procenjene vrednosti javnih nabavki zasnovane na sprovedenom istraživanju tržišta.

Kako je do svega toga došlo – zbog neznanja, aljkavosti ili nečeg trećeg?

„Veoma je teško zamisliti da mnogi od otkrivenih slučajeva mogu biti plod isključivo nepoznavanje zakona i nedovoljne obučenosti“, kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija.

Sumnja na korupciju

„Razlog koji najviše može da zabrinjava javnost je sumnja na korupciju. To bi trebalo naravno da utvrde nadležni organi, tužilaštvo, da li će se nešto desiti, to je sad veliko pitanje“, kaže Miloš Obradović, novinar „Danasa“.

Problem je što se nepravilnosti otkrivaju kada su nabavke već okončane. Ključnu ulogu trebalo bi da ima Kancelarija za javne nabavke nadležna za njihov monitoring, ali i Ministarstvo finansija, odgovorno za nadzor nad sprovođenjem ugovora.

„Onda bi Državna revizorska institucija imala više vremena da se posveti onome što je i suština njenog zadatka – da zađe korak dalje i da nam pruži odgovor da li su pojedine javne nabavke uopšte bile potrebne, da li su uopšte bile opravdane i da li se celishodno trošio novac poreskih obveznika“, smatra Nenadić.

Novinar Miloš Obradović koji prati ekonomiju podseća da su se za ovakve pojave ranije podnosile prijave, ali da je veliki broj tih slučajeva zastareo.

„Prosto, ne šalje se poruka da je kršenje zakona, posebno u oblasti javnih nabavki, da je to neki preterani prekršaj i da povlači veliku kaznu, što onda faktički i stimuliše nepravilnosti“, dodaje Obradović.

Sagovornici N1 podsećaju da postoje i drugi, ogromni problemi, kao što su nabavke izuzete od Zakona o javnim nabavkama, najčešće povezane sa velikim infrastrukturnim projektima i međunarodnim sporazumima.

Tu je i činjenica da su na čelu mnogih preduzeća vršioci dužnosti direktora duže nego što je dozvoljeno, baš kao u slučaju prethodno spomenuta, a to je samo po sebi kršenje zakona.