Srbija ∇
Posao čišćenja otpadnih voda dobili, na tenderu nisu bili
- 31. Jan 2020
- Tenderi
- Radio Slobodna Evropa
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije potpisalo je 20. januara 2020. dva sporazuma sa kineskom kompanijom „China Machinery Engineering Corporation“ i na taj način direktno sa ovom kompanijom ugovorilo posao sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda bez raspisivanja tendera.
Na ovaj način je Ministarstvo unapred odabralo izvođača radova umesto javnog poziva na koji bi moglo da se javi više kompanija i odabere najpovoljnija ponuda.
„Osnov za zaključivanje ugovora je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlada NR Kine i Vlade Republike Srbije, zbog čega nije bilo neophodno raspisivanje javnog poziva“, navodi se u odgovoru tog Ministarstva na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je i gde raspisan tender za izvođenje ovog projekta prečišćavanja voda.
„Ovo je kapitalni projekat u koji moraju da budu uključeni svi, dok kineska kompanija bude pregovarala sa Ministarstvom finansija oko uslova finansiranja, a samo prva faza koštaće 271 milion evra, današnjim potpisivanjem sporazuma o saradnji mi ćemo krenuti u istražne radnje – izradu svih studija, analiza i projektovanje kako ne bi gubili vreme“, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom potpisivanja spomenutih sporazuma.
Reč je o sporazumu o saradnji i ugovornom sporazumu za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda.
RSE je povodom potpisivanja ovih sporazuma uputio više pitanja Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, čiji je direktor takođe jedan od potpisnika ovih sporazuma.
Ipak, iz „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ su samo kratko odgovorili da „finansiranje pomenutog projekta nije u nadležnosti našeg Preduzeća“.
Iz Ministarstva je, između ostalog, u odgovoru RSE navedeno da je planirano da za finansiranje realizacije projekta bude obezbeđen zajam kineske EXIM banke.
Iz odgovora Ministarstva i izjave ministarke Mihajlović može se zaključiti da su uslovi finansiranja projekta i dalje nepoznati i da će biti predmet pregovora, ali je zato izvođač radova unapred odabran.
Ništa novo u načinu ugovaranja
„Dogovori se da oni (kineski partneri) rade put, pa se onda dogovara sa kineskom bankom o finansiranju. Znači, vi ste sebi vezali ruke, šta vi tu možete, da kažem, da izboksujete neku nižu cenu kad je to već dogovoreno sa jednom kompanijom“, kaže on.
Lakićević smatra da se ovakvim ugovaranjem, u koje javnost nema uvid, ne postiže dogovor koji je povoljan za Srbiju, već upravo suprotno – ostavlja veliki prostor za korupciju.
„Uprkos svom tom silnom napretku, mi smo još na takozvanom špekulativnom nivou, mi još nemamo investicioni rejting, to znači da smo mi nepouzdana zemlja i zato ne možete da dobijete kredit na međunarodnom tržištu pod povoljnim uslovima, a vi i nećete da dobijete kredit pod povoljnim uslovima jer onda nema korupcije. Evropska investiciona banka kada daje kredit, ona čak šalje svoje stručnjake da procene vrednost radova, što nije slučaj kod kineskih i ruskih kredita“, smatra Lakićević.
Osnov za zaključivanje sporazuma sa kineskom kompanijom je, prema navodima Ministarstva, Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Kine i Srbije potpisan 2009. godine.
Ovaj međudržavni sporazum ima i dva aneksa, a u Aneksu broj 2. koji je donet 2013. godine, između ostalog, piše da „sporazumi, ugovori, programi i projekti sačinjeni u skladu sa članom 4. Sporazuma na teritoriji Republike Srbije ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru“.
Na ovaj način se umesto javnog poziva i izbora najpovoljnije ponude na tenderu, posao ugovara na međudržavnom nivou, a izvođača radova bira država koja daje kredit za realizaciju posla, u ovom slučaju, Kina.
Ovo nije prvi projekat u Srbiji koji je zbog direktnog ugovaranja posla bez tendera pod lupom javnosti.
RSE je u januaru pisao i o produženju rokova za rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, koji je i deo kineskog strateškog projekta „Pojas i put“, jer je, prema rečima Stefana Vladisavljeva, programskog asistenta u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, „Mađarska morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije“.
Mađarska je, naime, kako objašnjava Vladisavljev, kao država članica Evropske unije naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava kineskom izvođaču na izgradnju pruge u svojoj deonici.
RSE je takođe pisao i o ugovoru o izvođenju radova na rekonstrukciji železnice potpisanim u januaru 2019. sa ruskom kompanijom „RŽD International“ (Ruske železnice) kada je Srbija isto bez tendera odabrala "željenog" izvođača radova na rekonstrukciji železnice bez jasne ideje pod kojim uslovima će to finansirati.
Na ovaj način je Ministarstvo unapred odabralo izvođača radova umesto javnog poziva na koji bi moglo da se javi više kompanija i odabere najpovoljnija ponuda.
„Osnov za zaključivanje ugovora je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlada NR Kine i Vlade Republike Srbije, zbog čega nije bilo neophodno raspisivanje javnog poziva“, navodi se u odgovoru tog Ministarstva na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je i gde raspisan tender za izvođenje ovog projekta prečišćavanja voda.
Kineski kredit i posao bez tendera
„Ovo je kapitalni projekat u koji moraju da budu uključeni svi, dok kineska kompanija bude pregovarala sa Ministarstvom finansija oko uslova finansiranja, a samo prva faza koštaće 271 milion evra, današnjim potpisivanjem sporazuma o saradnji mi ćemo krenuti u istražne radnje – izradu svih studija, analiza i projektovanje kako ne bi gubili vreme“, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom potpisivanja spomenutih sporazuma.
Reč je o sporazumu o saradnji i ugovornom sporazumu za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda.
RSE je povodom potpisivanja ovih sporazuma uputio više pitanja Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, čiji je direktor takođe jedan od potpisnika ovih sporazuma.
Ipak, iz „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ su samo kratko odgovorili da „finansiranje pomenutog projekta nije u nadležnosti našeg Preduzeća“.
Iz Ministarstva je, između ostalog, u odgovoru RSE navedeno da je planirano da za finansiranje realizacije projekta bude obezbeđen zajam kineske EXIM banke.
Iz odgovora Ministarstva i izjave ministarke Mihajlović može se zaključiti da su uslovi finansiranja projekta i dalje nepoznati i da će biti predmet pregovora, ali je zato izvođač radova unapred odabran.
Urednik u listu „Novi Magazin“ Mijat Lakićević navodi da Srbija radovno na taj način ugovara poslove sa kineskim partnerima.
„Dogovori se da oni (kineski partneri) rade put, pa se onda dogovara sa kineskom bankom o finansiranju. Znači, vi ste sebi vezali ruke, šta vi tu možete, da kažem, da izboksujete neku nižu cenu kad je to već dogovoreno sa jednom kompanijom“, kaže on.
Lakićević smatra da se ovakvim ugovaranjem, u koje javnost nema uvid, ne postiže dogovor koji je povoljan za Srbiju, već upravo suprotno – ostavlja veliki prostor za korupciju.
„Uprkos svom tom silnom napretku, mi smo još na takozvanom špekulativnom nivou, mi još nemamo investicioni rejting, to znači da smo mi nepouzdana zemlja i zato ne možete da dobijete kredit na međunarodnom tržištu pod povoljnim uslovima, a vi i nećete da dobijete kredit pod povoljnim uslovima jer onda nema korupcije. Evropska investiciona banka kada daje kredit, ona čak šalje svoje stručnjake da procene vrednost radova, što nije slučaj kod kineskih i ruskih kredita“, smatra Lakićević.
Osnov za zaključivanje sporazuma sa kineskom kompanijom je, prema navodima Ministarstva, Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Kine i Srbije potpisan 2009. godine.
Ovaj međudržavni sporazum ima i dva aneksa, a u Aneksu broj 2. koji je donet 2013. godine, između ostalog, piše da „sporazumi, ugovori, programi i projekti sačinjeni u skladu sa članom 4. Sporazuma na teritoriji Republike Srbije ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru“.
Na ovaj način se umesto javnog poziva i izbora najpovoljnije ponude na tenderu, posao ugovara na međudržavnom nivou, a izvođača radova bira država koja daje kredit za realizaciju posla, u ovom slučaju, Kina.
Ovo nije prvi projekat u Srbiji koji je zbog direktnog ugovaranja posla bez tendera pod lupom javnosti.
Slični primeri
RSE je u januaru pisao i o produženju rokova za rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, koji je i deo kineskog strateškog projekta „Pojas i put“, jer je, prema rečima Stefana Vladisavljeva, programskog asistenta u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, „Mađarska morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije“.
Mađarska je, naime, kako objašnjava Vladisavljev, kao država članica Evropske unije naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava kineskom izvođaču na izgradnju pruge u svojoj deonici.
RSE je takođe pisao i o ugovoru o izvođenju radova na rekonstrukciji železnice potpisanim u januaru 2019. sa ruskom kompanijom „RŽD International“ (Ruske železnice) kada je Srbija isto bez tendera odabrala "željenog" izvođača radova na rekonstrukciji železnice bez jasne ideje pod kojim uslovima će to finansirati.