Srbija ∇
Transparentnost Srbija: Beograd jedna od najnetransparentnijih prestonica Evrope, Priština najbolja u regionu
- 27. Avg 2019
- Javne nabavke
- Insajder
Beograd je među najnetransparentnijim prestonicama Evrope, rezultat je istraživanja sprovedenog na uzorku od 26 glavnih gradova država i teritorija sa našeg kontinenta, saopštila je Transparentnost Srbija.
Beograd se, naime, nalazi u „crvenoj zoni”, zajedno sa Sarajevom, Atinom, Stokholmom, Kišinjevom i Jerevanom.
U istraživanju koje su sproveli ogranci globalne mreže Transparensi internešnal, gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora koji su obuhvatili oblasti kao što su dostupnost informacija o procesima odlučivanja, trošenju novca, javnim nabavkama, etičkim pravilima.
Za 12 indikatora podaci, odnosno dokumenti, traženi su na sajtovima, a za dva su od gradova traženi podaci zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Kako objašnjava Transparentost Srbija, Beograd ima samo tri pozitivna indikatora - na sajtu su dostupni pozivi za javne nabavke, izveštaji o zaključenim ugovorima za dodelu javnih nabavki i budžet. Za preostalih devet podataka koji su traženi na sajtu grada, Beograd je dobio ocenu nula, odnosno podaci nisu bili dostupni.
Takođe, kako se dodaje, na zahteve za dostavu informacija od javnog značaja grad Beograd uopšte nije odgovorio.
Transparentnost Srbija navodi da je nule prestonica Srbije dobila zbog toga što na njenom sajtu nisu dostupni: izveštaj o realizaciji budžeta, zapisnici sa sednica skupštine, kontakti odbornika, etički kodeks za funkcionere, ugovori koje Grad potpisuje, rezultati glasanja na sednicama skupštine, raspored aktivnosti i sastanaka gradonačelnika, izveštaj o imovini gradonačelnika kao ni podaci o lobiranju.
Dodaje se da je stanje „samo za nijansu bolje” kada se uzme u obzir činjenica da su podaci o imovini gradskih čelnika objavljeni na drugom mestu (na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije) i da je primena Zakona o lobiranju tek počela.
Gradske vlasti nisu odgovorile na zahtev da dostave informaciju o ukupnim primanjima (platama, naknadama i drugim) koje su isplaćene gradonačelniku i odbornicima u 2017. godini, niti na zahtev da dostave važeće ugovore koje organi Grada Beograda imaju sa pružaocima usluga mobilne telefonije i pristupa internetu, piše u saopštenju te organizacije.
Beograd je, inače, loše rangiran i na sveobuhvatnom istraživanju “Indeks transparentnosti lokalne vlasti (LTI) 2019”, koje je Transparentnost Srbija sprovela ove godine, ocenjujući na osnovu 95 indikatora, transparentnost svih opština i gradova u Srbiji.
Glavni grad unutar Srbije zauzima 118. mesto među 145 jedinica lokalne samouprave, sa indeksom 30 (na skali od 0 do 100). To je za četiri poena lošije nego pre dve godine i za šest poena lošije nego 2015.
U regionu najbolje ocenjena Priština
Od gradova u regionu, Sarajevo ima pet zelenih i jedan žuti indikator, Skoplje sedam zelenih, Ljubljana osam zelenih i dva žuta, a najbolje ocenjena je Priština sa 12 zelenih i jedan žuti.
U ostatku kontinenta, među najbolje ocenjenim gradovima nalaze se Kijev, Madrid, Prag, Talin i Viljnus, dok su u „žutom” Amsterdam, Berlin, Bern, Bratislava, Bukurešt, Lisabon, Ljubljana, London, Moskva, Oslo, Riga, Rim i Sofija.
Izvor: Insajder
Beograd se, naime, nalazi u „crvenoj zoni”, zajedno sa Sarajevom, Atinom, Stokholmom, Kišinjevom i Jerevanom.
U istraživanju koje su sproveli ogranci globalne mreže Transparensi internešnal, gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora koji su obuhvatili oblasti kao što su dostupnost informacija o procesima odlučivanja, trošenju novca, javnim nabavkama, etičkim pravilima.
Za 12 indikatora podaci, odnosno dokumenti, traženi su na sajtovima, a za dva su od gradova traženi podaci zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Kako objašnjava Transparentost Srbija, Beograd ima samo tri pozitivna indikatora - na sajtu su dostupni pozivi za javne nabavke, izveštaji o zaključenim ugovorima za dodelu javnih nabavki i budžet. Za preostalih devet podataka koji su traženi na sajtu grada, Beograd je dobio ocenu nula, odnosno podaci nisu bili dostupni.
Takođe, kako se dodaje, na zahteve za dostavu informacija od javnog značaja grad Beograd uopšte nije odgovorio.
Transparentnost Srbija navodi da je nule prestonica Srbije dobila zbog toga što na njenom sajtu nisu dostupni: izveštaj o realizaciji budžeta, zapisnici sa sednica skupštine, kontakti odbornika, etički kodeks za funkcionere, ugovori koje Grad potpisuje, rezultati glasanja na sednicama skupštine, raspored aktivnosti i sastanaka gradonačelnika, izveštaj o imovini gradonačelnika kao ni podaci o lobiranju.
Dodaje se da je stanje „samo za nijansu bolje” kada se uzme u obzir činjenica da su podaci o imovini gradskih čelnika objavljeni na drugom mestu (na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije) i da je primena Zakona o lobiranju tek počela.
Gradske vlasti nisu odgovorile na zahtev da dostave informaciju o ukupnim primanjima (platama, naknadama i drugim) koje su isplaćene gradonačelniku i odbornicima u 2017. godini, niti na zahtev da dostave važeće ugovore koje organi Grada Beograda imaju sa pružaocima usluga mobilne telefonije i pristupa internetu, piše u saopštenju te organizacije.
Beograd je, inače, loše rangiran i na sveobuhvatnom istraživanju “Indeks transparentnosti lokalne vlasti (LTI) 2019”, koje je Transparentnost Srbija sprovela ove godine, ocenjujući na osnovu 95 indikatora, transparentnost svih opština i gradova u Srbiji.
Glavni grad unutar Srbije zauzima 118. mesto među 145 jedinica lokalne samouprave, sa indeksom 30 (na skali od 0 do 100). To je za četiri poena lošije nego pre dve godine i za šest poena lošije nego 2015.
U regionu najbolje ocenjena Priština
Od gradova u regionu, Sarajevo ima pet zelenih i jedan žuti indikator, Skoplje sedam zelenih, Ljubljana osam zelenih i dva žuta, a najbolje ocenjena je Priština sa 12 zelenih i jedan žuti.
U ostatku kontinenta, među najbolje ocenjenim gradovima nalaze se Kijev, Madrid, Prag, Talin i Viljnus, dok su u „žutom” Amsterdam, Berlin, Bern, Bratislava, Bukurešt, Lisabon, Ljubljana, London, Moskva, Oslo, Riga, Rim i Sofija.
Izvor: Insajder